Веровање да се поједини покојници, након сахране, могу вратити живим људима да би их страшили, правили им штете, па и угрожавали живот познато је код свих Словена. У словенским језицима за такве покојнике-повратнике (рус. ходячие покойники), постоји више десетина народних назива. Најпознатији међу њима је вампир (бел. вупор, рус. упырь, укр. упир, пољ. upiór), који је, као позајмица ушао у више европских језика, и чија се етимологија различито тумачи. Код Јужних Словена широко распрострањење има и назив вукодлак, који код других Словена означава живог човека (вешца, рус. колдун), који се привремено претвара у вука. Архаични назив тенац (буг. тенец, тенъц), јавља се у граничним областима Србије, Бугарске и Хрватске, с којим се може упоредити један од руских назива за домовоја – стень, пастень.
У раду ће бити речи о дистрибуцији појединих назива за покојнике-повратнике и њиховом значењу у словенским језицима.